Ubuntu: desktop Linuks sa ugrađenim cloud-om

Sažetak: Kome treba Live Mesh, YouSendIt, ili Dropbox kada desktop Ubuntu Linux dolazi sa njegovim ugrađenim free cloud file i music-streaming klijentom i servisom?

Stvari mogu postati prilično konfuzne kada počnete da radite sa cloud-kompjutingom, ali svi se možemo složiti da imati cloud file-storage je dobra stvar. Toliko je jednostavnije imati sve fajlove u jednom univerzalnom storage boksu na nebu, nego da se brinem da li sam pravi USB drive stavio u laptop tašnu kada sam krenuo na posao. Za sada samo jedan vodeći desktop operativni sistem dolazi sa cloud built-in: Ubuntu.

Umesto da koristimo dodatni servis, kao što je slučaj sa Windows-ovim Live Mesh; ili da čekamo Apple da izbaci iCloud; ili da koristim third-party service, kao što su YouSendIt ili Dropbox, Ubuntu ima sa sobom Ubuntu One, njegov ugrađeni cloud fajl klijent i servis, objavljen je od Ubuntu 9.10 u Oktobru 2009.

Ubuntu One, koji je skoro prešao milionitog korisnika je imao poboljšanja. Ona su ga učnilia mnogo korisnijim. Za one kojima treba više prostora za fajlove, a to su skoro svi, Ubuntu One Basic, besplatni servis, je promenio ime u Ubuntu One Free i sada dolazi sa 5GBs besplatnog prostora umesto starih 2GBs.

Ako se opredelite za plaćenu varijantu Ubuntu One Music Streaming service za music streaming, dobićete dodatnih 20GB. Za $3.99 mesečno i nije tako loše. Da li vam treba još prostora? Košta će vas dodatnih $2.99 po mesecu za novih 20GBs.

Povrh svega, sada ima i Ubuntu One file and music streaming clients for Android. Postoji takođe i Ubuntu One iPod/iPhone/iPad music streaming client. Radi se i na iOS fajl klijentu.

Ako korisite Windows pored Linuksa, postoji i Windows Ubuntu One client. On je još u beti, imaće nove karakteristike i skoro će biti objavljen za izlazak.

Za kraj, Canonical, Ubuntu-ova roditeljska kompanija, je konačno otvorila Ubuntu One App Developer Program. Aplikativni programski interfajs(APIs) su javno dostupni takođe. Canonical se nada da će to, osim što će dovesti do poboljšanja klijenata, doprineti tome da se kreira Ubuntu One client for Macs.

Sve u svemu, Ubuntu One je dobra stvar. Očekujemo dorađene Windows klijente i Mac klilente, tako da možemo preporučiti Ubuntu One svim kompjuterašima, a ne samo onima koji su okoreli Ubuntaši.

Kako podesiti da ubuntu ikonice izgledaju kao kod Mac-a

FaenzaMac tema za gnome ikonice

Jednu vrstu slobode koju dobijate sa linuks OS je da možete u velikoj meri uticati na celokupan izgled vašeg O.S-a. Jedna od stvari na koje možete da utičete jeste izgled ikonica, tako da recimo ovaj paket može učiniti da vaše ikonice izgledaju poput onih na Mac-ovom OS-u.

Napomena: ovaj paket je namenjen isključivo za Gnome okruženje (nešto više o vrstama okruženja možete naći u dnu ovog članka).

1 Korak: Preuzmite temu FaenzaMac sa http://www.gnome-look.org ili pritisnite ovdje>>>

2 Korak: Kada se preuzimanje završi spustite sve prozore i pritisne te desnim klikom na desktop i izaberite zadnju opciju.

3 Korak: Odaberite karticu Theme i pritisnite dugme Install

4 Korak: Otvoriće se popap prozor.Odaberite gde ste snimili fajl i pritsnite open

5 Korak: Pričekajte par sekundi i pritisnite Apply new theme

Uspjeli ste!

Kako podesiti da se nista ne menja prilikom zatvaranja laptop poklopca na Ubuntu?

Kako podesiti da se nista ne menja prilikom zatvaranja laptop poklopca na Ubuntu? To je zanimljivo za one koji primete da u power management prozoru opcija “do nothing” kada se poklopac zatvori više ne postoji. A to je ustvari dosta korisna stvar kada konektujemo  laptop na eksterni monitor ili TV, pa onda zatvorimo poklopac i gledamo film u mraku. Shell nam dolazi u pomoć i postoji jedna linija komande da bi omogućili “do nothing” opciju.

gconftool-2 –type string –set /apps/gnome-power-manager/buttons/lid_ac “nothing”

Ovo će omogučiti “do nothing” kada je poklopac zatvoren a priključeni ste na struju.

via How to do nothing when lid is closed on Ubuntu « goshawk’s digital nest.

Mapa Linux Distribucija

Nešto teksta i slike su preuzete sa Wikipedia

Dristribucija Linuxa (Distro) je u stvari deo porodice Unix operativnih sistema razvijena na Linux kernelu (jezgru). Takva distribucija je pravi operativni sistem koji uključuje veliki broj programa kao što su tekst procesori, tabele za računanje, media plejeri i programi za razvijanje baze podataka. Sloboda linuxa je dozvolila razvoj distribucija koje su jedna od druge različite po nameni, načinu pakiranja ili po samo izgledu. Pošto GPL licenca pod kojom je Linux dozvoljava da se preuzme izvorni kod jedne i od toga stvori druga distribucija, nastao je veliki broj distroa. Trenutno postoji oko 600 distribucija. Kako se snaći, koju izabrati, koja potiče od koje? Makar oko ovog zadnjeg pitanja možemo pomoći.

Ako ste znatiželjni kako koja distribucija izgleda, pronađite je na DistroWatch-u, preuzmite je u ISO formatu, preuzmite program VirtualBox i u njemu pokrenite je bez potrebe da bilo šta menjate na vašem sistemu.

4 preporučena Linux Distro-a da vam pomognu da izaberete pravi za vas

Kako Linux nastavlja da raste kao održivo desktop rešenje,šanse da probate Linux se stalno povećavaju. Kada se konačno odlučite da prošetate kroz Linuks Aveniju, biće potrebno da odlučite koja distribucija (kratko, distro) od hiljada koje postoje je prava za vas. Pravi izbor je važan korak, jer vam može pomoći da vaše iskustvo bude  zadovoljavajuće. Samo probajte zamisliti da ste probali  distro koji nije bio za vas?

Pre nego što krenemo objašnjavati po čemu je svaki distro specifičan, moramo prvo smisliti šta nam je potrebno. Šta je to što nam treba na našem operativnom sistemu? Lakoća korištenja? Mogućnost da tvikujete svaki detalj vašeg sistema? Tehnologije koje se pojavljuju u drugim distro-ima dok ga vi odavno već imate na vašem sistemu? Budite siguni šta tačno želite da imate, jer će vam to pomoći da lakše izaberete pravi sistem za vas.

Ubuntu

Ubuntu se ponekad čini kao novo lice Linuxa. Umesto da vidite Tux (pingvina), Linux maskotu, ponekad vidite Ubuntu logoe. Ubuntu je brzo posta popularan izbor među desktop korisnicima, moram reći da je moje prvo pravo iskustvo sa linuksom bilo sa Ubuntu-om. Svaki distro ima drugačiji cilj, a cilj Ubuntu-a je jednostavan: učiniti Linux što lakšim za korisnike. To uključuje uklanjanje karakteristika kao što su root nalog, i dodavanje style-ova, jedan-klik instalacija na dugme, i velika riznica paketa. Ako niste frik za tehnologiju, ovo je odličan način da počnete.

Fedora

Fedora je još jedan popularan izbor među desktop korisnicima. Drugačiji je od Ubuntu, kako-god, on daje čist radni desktop dok se korisniku daje više kontrole nad sistemom. On sadržava karakteristike kao što su root nalog, i ima deskriptivniji package manager. Drugim rečima, morate da znate malo više o tome kako linux radi i kako se paketi oslanjaju jedni na druge i kako se instaliraju, da bi uspešno koristili Fedoru.

Ako ste obratili pažnju kako je sa drugim Linuks distro-ima, to vam ne bi trebalo predstavljati problem. Takođe, Fedorin striktni stav o open-source politici vas sprečava da instalirate vlasnički (proprietary software) softver ili drajvere, što se može prevazići sa malo truda. Dakako, ako ste naučili nešto o tome, ovo neće predstavljati problem.

openSUSE

openSUSE je jedan od zadnjih izbora među najpopularnijim distro-ima za desktop korisnike. Ali on i dalje ima dosta podrške da bi bio dobro oformljen distro. Njegov cilj nije da bude lak za novajlije, niti da nas po defaultu ograničava na open-source software, već da kreira sopstveni radi prostor. Po defaultu on koristi drugačije desktop okruženje kao dodatak njegovom mnogostranom package manager-u. Ako ste početnik koji traži distro, ovaj je više sličniji Fedori nego Ubuntu, u smislu da je izazovan. Bez obzira, to je veoma interesantan projekat koji vredi da se pogleda.

Arch Linux

Ako sam Fedoru i openSUSE opisao kao izazovan, onda sam preuveličao. Arch Linux ima kompletno drugačiju postavku i namenjen je sasvim drugačijoj grupi entuzjasta. Arch je oduvek bio namenjen onima koji znaju poprilično o Linuksu. Ideja iza ovog distro-a je da vam daje kernel u ruke, kao i osnovne pakete, i onda vi instalirate sistem. Kada to odradite, butujete u sistem i počinjete da instalirate sve od nule: vaš display manager, vaše desktop okruženje, vaš pretraživač, vaše drajvere, i sve ostalo što želite ili vam treba.

Ustvari, ne postoji istinski “default” u Arch-u, tako da snimci ekrana prestavljaju samo primer onoga što možete da postignete. Prednosti ovakvog pristupa je da tačno znate šta imate instalirano na vašem računaru, zato što ste to vi instalirali i niko drugi. To takođe drži stvari, što se tiče resursa na nekom minimumu, a što se tiče performansi na veoma visokom nivou.

To definitivno nije za početnike, ali je veoma dobra alatka za učenje, dok gradite veoma koristan i upotrebljiv sistem.

Zaključak

Na kraju krajeva, sam izbor Linux distro-a je uvek na vama i nijedan nije “bolji” od drugoga. Takve izjave su uvek bile samo mišljenja, a sa širokim izborom distro-a, pravi izbor za vas nikada nije mogao biti bolji. Uvek je najbolje da ne zaboravite ko ste vi, i ko su ciljani korisnici za svaki distro. Prava odluka će vaš poštedeti mnogih glavobolja u budućnosti.

Koje Linux distro(e) vi koristite, i zašto ste baš taj izabrali? Koji karakteristike su vas nagnale da izaberete baš taj distro, a ne neki drugi?

via 4 Recommended Linux Distros To Help You Choose The Right One For You.

Zeitgeist radi na GNOME 3.2

Iako je  GNOME 3.0 već izašao već se neke stvari pripremaju za 3.2 koje će prikazati nešto od moći i sjaja koji Zeitgeist može da pruži za GNOME 3.2

Ono na čemu radi deo tima je sledeće:

Jump-liste:

Pretraga:

Journal:

To je sve kod koji radi, a evo i video dokaz.

Ništa od ovih stvari nije finalno tako da smo slobodni da kritikujemo (dozvola autora). Postoje svi potrebi delovi, a sve ostalo je na timu za dizajn da finalizira da ga mogu implementirati (sponsorisano od Collabora).

via Zeitgeist work towards GNOME 3.2.

Instalirati Gnome 3 Desktop na Ubuntu preko PPA (Gnome3 Riznice)

Gnome 3 je konačno dostupan. Kako god, biće potrebno vremena dok glavne Linux distibucije ne počnu sa integracijom Gnome 3 Desktop okruženja u njihov sistem. U među vremenu, možete isprobati Gnome 3 uz pomoć Live CD vaše omiljene distribucije. U slučaju da želite instalirati Gnome 3 Desktop na vaš Ubuntu 11.04 sistem da bi dobili bolji filing, onda evo tutorijala za vas.

PAŽNJA: Želim da naglasim da pre nego što počnete da instalirate Gnome 3, vaš sistem može da ga “slomi” i kao rezultat mnoge stvari mogu postati neupotrebljive jer je Gnome 3 repositori veoma nestabilan čak i sada. Tako da u slučaju da planirate da instalirate Gnome 3 na vaš radni sistem, predlažem da se još suzdržite dok vaša distribucija izađe sa podržanom verzijom Gnome 3.

Instaliranje Gnome 3 Desktop-a u Ubuntu 11.04 Natty Narwhal-u

Prvi korak: Instalirajte ppa Gnome 3 tima iz Ubuntu PPA (repository) uz pomoć ove komande:

sudo apt-add-repository ppa:gnome3-team/gnome3

Drugi korak: Apdejtujte izvor softvera

sudo apt-get update

Treći korak: Instalirajte Gnome 3 Desktop okruženje uz pomoć komande:

sudo apt-get install gnome-desktop3

Ako gore navedeni koraci ne rade za vas, onda probajte sledeće:

sudo apt-get dist-upgrade

sudo apt-get install gnome-shell

sudo apt-get install gnome3-session

Instaliranje Gnome 3 Desktop-a u Ubuntu 10.10 Maverick Meerkat-u:

Gnome 3 Desktop može se instalirato na Ubuntu 10.10 Maverick uz pomoć sledećih komandi. Uzmite u obzir da je ovaj PPA (Za Ubuntu 10.10) star i nije ađuriran kao Natty-ev i nema načina da se povrati proces!

sudo add-apt-repository ppa:ubuntu-desktop/gnome3-builds

sudo apt-get update

sudo apt-get install gnome-desktop3

Restartujte vaš računar tako da se nove komponente i okruženje lepo implementiraju. U slučaju da se suočavate sa problemima ili želite da izvestite o bagu, to možete učinite ovde.

Radi još načina da isprobate Gnome3 posetite Zvaničnu web stranu.

via Install Gnome 3 Desktop in Ubuntu via PPA (Gnome3 Repository).